Nikada nisam imala višak kilograma. U detinjstvu su mi davali riblje ulje da bih uopšte jela, a u tinejdžerskim danima i nadalje bila sam poznata po tome da mogu “vola da pojedem”, a da mi se to nigde ne zalepi. Sve do četrdesetih. A onda šok!
Šok: Od 36 došla sam do broja 42!
Po navici sam nastavila da isprobavam garderobu 36 i 38. Više nisam mogla da uđem u nju! Naravno, odmah sam smislila objašnjenje. Proizvođači više ne poštuju standarde, prilagodili su se tržištu Azije, tamo su dame sitnije… Onda uđem u kabinu, i krenem da isprobavam.
Prvo 36, uspem da provučem samo jednu ruku i STOP! Ne može dalje. Zatim 38, stignem do ramena. Pa 40. Super! Ušla sam u haljinu!!! Ali, treba je zakopčati. Nikako mi ne uspeva.
Strašno sam iznenađena, jer moram da probam 42. E, tu sam stala. Sve je na meni kako treba. Jedino što me i dalje zbunjuju ti “novi” brojevi. Kako to, devojčice sve krupnije, a brojevi garderobe tako u neskladu i bez standarda.
I tako sam ja mesecima ubeđivala sebe da je greška u tamo nekom drugom. Sebe još nisam pogledala pravim očima. Narednih dana sam kupovala garderobu bez probanja. Znate o čemu pričam, pa svetla u garderobama su užasna, sve se vidi, kao na skeneru. Naravno, bilo je promašaja i bačenih para.
Koštalo je poprilično to moje odbijanje istine.
Kada sam preterala, priznala sam sebi. Ugojila sam se. I to najmanje 15 kilograma. A kada sam prešla i pedesete, tih 15 kilograma nikako da skinem. Lepe se lako, a mnogo teško skidaju. A ne znam ni kako bi – niti vežbam, niti šetam. Samo sedim za kompjuterom, u kolima, kod kuće u fotelji. Strašno se naljutim ako mi neko zauzme moj “tron”.
I šta sam onda uradila? Našla sam solomonsko rešenje. Počela sam da kupujem veću garderobu, bila sam kao u džaku. Važno je da se ništa ne vidi, čak da se ni ne nazire. Što šire – to bolje. Iako je kod mene tih 15 kilograma viška bilo pravilno raspoređeno, kada sam se osvestila, nisam htela ni da vidim sebe tako “ukrupljenu”.
A onda mi se sve smučilo. Pronašla sam neke stare fotografije i rekla sebi – moraš da se potrudiš – moraš da smršaš. Ne spadam u one koji misle da žena u pedesetim treba da izgleda kao devojčica, ali da bude “pristojno obla” – to da. A kako to postići?
Spas sam potražila u tečnoj dijeti: želela sam vitak stas, a mladoliko lice
Ja sam se odlučila za takozvanu tečnu dijetu. I odmah moram da priznam – uopšte nije bilo lako. Princip je takav da samo pijete čajeve i sokove, koje vam donose na kućnu adresu, i ništa ne jedete. Možda samo jednu jabuku ili šaku badema. Naravno, sirovih i neslanih. I tako 12 do 18 dana. Za ovu dijetu pre svega morate da imate poverenje u ljude koje spravljaju sokove i čajeve. Moji prijatelji su već bili na toj dijeti i ne samo da su smršali nego su i popravili krvnu sliku, skinuli su holesterol, trigliceride. Na kraju su se osećali “lako kao pero”. U stvari, imali su potpunu detoksikaciju organizma.
OK, rekla sam. Idem i ja. I krenula sam. “Mentorka” mi je rekla da treba da smršam 20 kilograma, jer je moja težina u velikom neskladu sa mojih 163 cm visine. Na moje: “Gospođo, ali ja imam 52 godine”, samo je oštro odgovorila: “To nije opravdanje”. U redu, počeću s dijetom, ali nisam se složila sa 20 kilograma manje. Mnogo je. Biću zadovoljna sa pet do sedam. Na šta bih ličila sa 20 manje, sa kilogramima bi mi “otišlo” i lice. A stvarno ne bih volela sebe da vidim sa idealnom težinom, ali licem bakice.
Odluka je pala. Krenula sam u avanturu dugu 12 dana. Pitala sam se da li ću izdržati. Princip je jednostavan: krećete sa čajem br. 1, a onda na svakih 20 minuta po dva gutljaja tečnosti, s tim što je svaki treći put sok. Ništa slatko ne sme da se jede, a i alkohol je zabranjen. S obzirom na to da je sastav čajeva tajna, uspela sam da prepoznam žalfiju, kantarion, đumbir. Sokovi su od jabuke, šargarepe i kupusa.
Ovaj treći sok je posebno zanimljiv. Najkorisniji, ali zato najmanje ukusan. Svi se žale na njega. Zbog toga su mnogi odustali od dijete, mnogima je neprijatno mirisao, nisu mogli da uzmu ni gutljaj, povraćalo im se. Meni nije smetao. Pravila sam se da jedem kupus salatu. Mada, +ukus soka od kupusa mnogo duže ostaje u ustima i može da bude vrlo neprijatno. Zato sam svaki gutljaj ovog soka “zalivala” jednim bademom.
Imala sam cilj i rešila sam da izdržim. Gladna nisam bila. Bojala sam se da ću ujutru kad se probudim biti toliko gladna da ću pojesti nogu od stola, ali na moje iznenađenje, glad me je hvatala tek po podne. A onda ubacim po koji badem i nastavim dalje.
Od mene – niko srećniji
Ipak, nije bilo lako. Hvatala sam sebe da stalno čitam recepte – na internetu, u novinama, samo sam pričala o spremanju hrane. Išla sam toliko daleko da sam već imala pripremljen meni za prvi dan posle dijete. Biće to svečani ručak, obećala sam sebi. Ali zdrav, šta god to značilo.
uspela sam! Prošlo je 12 dana. Izgubila sam sedam kilograma. Prezadovoljna sam. Istopilo se sve ono što je trebalo. Smanjio se stomak, guza, noge se nekako izdužile. Sve je za dva broja manje, ali ništa ne visi, što je vrlo bitan podatak.
Od mene – niko srećniji. Ušla sam u haljine koje sam davno kupila, ali ih nisam nosila jer se u njima videlo sve što ne treba. A i osećam se nekako preporođeno. Lepršam.
Sada vodim računa o ishrani. Ne preterujem ni u čemu. Sve jedem, ali upola. Slatko, na sreću, ni ranije nisam jela. Grickalice izbačene. Doručak je kaloričan, a večera salata. I ne posle 19 časova. Da li ću izdržati? Ne znam. Mislim da hoću, izgled ne komentarišem, znam samo da se divno osećam.
