Lek protiv šećerne bolesti za sada ne postoji, ali se ona može veoma uspešno kontrolisati: redovnim pregledima, odgovarajućom terapijom i adekvatnim načinom života sprečiće se ozbiljne komplikacije ove bolesti
Od dijabetesa u Srbiji boluje oko 400.000 ljudi. To je jedna od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti, pa se u narodu “odomaćio” i drugi naziv – šećerna bolest. Smatra se da od 5 do 10% svetske populacije, bez obzira na pol i uzrast, boluje od neke vrste dijabetesa, a pretpostavlja se da je broj obolelih i veći, jer ima i onih koji i ne znaju da pate od ove bolesti.
Reč je o oboljenju koje nastaje usled poremećaja funkcije pankreasa, zbog čega dolazi do smanjenja ili potpunog prestanka lučenja insulina, hormona odgovornog za snabdevanje ćelija glukozom. Šećer, koji obezbeđuje energiju potrebnu za svakodnevne aktivnosti, zadržava se u krvi, što može biti fatalno za bolesnika ukoliko se ne primeni odgovarajuća terapija.
Učestalo mokrenje, jaka i konstanta žeđ i pojačan apetit prvi su znaci dijabetesa, ali pravi problemi nastaju kasnije, jer je reč o dugotrajnoj bolesti sa teškim komplikacijama. U slučaju zanemarivanja bolesti (neredovna kontrola, neadekvatna terapija i režim ishrane), oboleli dvostruko češće pate od kardiovaskularnih i bubrežnih bolesti, a neretko dolazi i do bubrežnog kolapsa. Problemi sa očima veoma su česti, među njima su i delimičan ili potpuni gubitak vida.
Javljaju se oštećenja nerava, kao i mikrovaskularna oštećenja, što rezultira i pojavom polineuropatije, kao i impotencije kod muškaraca. Posebnu opasnost predstavljaju otvorene rane na nogama, jer može da se razvije gangrena, a krajnji ishod može biti i amputacija. Mada za sada ne postoji lek protiv šećerne bolesti, ona se može uspešno držati pod kontrolom a adekvatnim načinom života prevazilaze se tegobe koje su posledica dijabetesa.
Pregled očnog dna
a Povišen nivo šećera u krvi štetno utiče na krvne sudove, naročito one sitne, što može biti opasno po vid, te se dijabetičarima preporučuje da redovno posećuju oftalmologa.
Konstantno visok nivo šećera u krvi uzrokuje promene na kapilarima koji krvlju snabdevaju mrežnjaču. U slučaju da su prošireni, u mrežnjaču ulazi krv ali i druge tečnosti, što dovodi do oboljenja pod nazivom retinopatija. Posledica ovog poremećaja je oštećenje centralnog vida (makula) – mrežnjača otiče i njene ćelije gube značajan deo svojih funkcija. Ova bolest naziva se makulopatija i javlja se uglavnom kod dijabetesa tipa 2.
