Bila sam sa 2 crnca u stanu nisam mogla da se krećem od bolova: Ispovest Srpkinje će vas oduvati

Posted on Apr 16 2018 - 8:07pm by Mirela Mirelic

Bila sam na ljetovanje i dogodilo mi se neobično iskustvo. Prteklo je nešto više od pola godine od tog događaja nakon kojeg sam bogatija za nezaboravno iskustvo koje pamtim.

Bila sam kumom i njenom 6-godišnjom devojčicom u Španiji na odmoru. Krenule smo s idejom da se odmorimo. Ona se nedavno rastavila od supruga, a ja 6 mjeseci nisam imala kvalitetan odnos.

“Muškarci nas ne zanimaju”, obje smo konstatovale uglas pre polaska. Iznajmile smo automobil kako bi obišle ostrvo. I to je bila greška, shvatile smo nakon nekoliko dana. Na putu, tačno između dva naseljena područija, stao nam je automobil. Mi same žene i djete i autu. Pokušala sam da budem pribrana.

Nakon pokušaja da osposobim vozilo za vožnju, pozvala sam lokalnu autoslužbu. Došli su posle 2 sta. Vrućina je bila nesnosta, djete uplašeno, kao i mi same.

Odšlepovali su nas do najbliže benzinske pumpe i tu ostavili. Pokušala sam da dobijem agenmciju u kojoj smo iznajmili automobil, ali se tamo stalno uključivala govorna pošta.

Baterija na telefonima su nam se praznile, kao i naše samopuzdanje. Uz sve to, dobila sam migrenični napad. Iznenada se javio. Tražili su nam 300 eura da nas prebace do hotela.

Nismo htele da im damo. Pa smo pokušale da zovemo taksi. Na kraju je moja prijateljica stopirala. Prošlo je stotinu automobila i niko nije hteo da stane.

U sumrak, kad smo već izgubile svaku nadu stala su nam dva crnca u “pežou 307”. Nećkale smo se da li da uđemo. Ušle smo riješene da se pomerimo s te pumpe. Hotel je bio udaljen 57 kilometara. A mene je glava rasturala.

Francuz i Nemac afričkog porekla su primetili da mi nije dobro. Predložili su da stanemo u prvom mestu da uzmem neki lek protiv bolova. Moja prijateljica je otišla sa ćerkom do apoteke.

Ostala sam sama sa dvojicom crnih mladića. Bili su divni, iako sam u početku osećala nelagodu zbog njih, shvatila sam da sam glupača odrasla na rasističkim porukama.

Izveli su me iz auta, pomogli da ustanem, jer nisam mogla da hodam. Jedan od njih je otišao da mi kupi vodu i vlažne maramice. Kad se vratila prijateljica popila sam lek. Odvezli su nas do hotela i ispratili do lifta noseći naše stvari.

Nijedan belac nije pokazao ni najmanje razumevanje za situaciju u kojoj smo se našle. Zato želim i ovim putem da se zahvalim Marselu i Kamiju na svemu.

Naterali su me da u 34. godini naučim da je dobar čovek dobar čovek bez obzira na boju kože.

znanjejemoc.info

Leave A Response