“Kad imaš dom pun ljubavi, 7 divnih sinova, ni okrutna vremena u kojima smo skromno živeli ne padaju toliko teško, koliko činjenica da smo danas daleko jedni od drugih”. Ovo su reči Jovanke Đukić (57) iz Šipova, majke sedam sinova, koja se, uprkos skromnom životu, lavovski bori za bolji status višečlanih porodica, vodeći lokalno udruženje porodica sa četvoro i više dece “4+”.
– Njih četvorica su otišla u Srbiju, jedan je u Foči na studijama, a samo dvojica su kod kuće. Svesna sam da su sinovi otišli za boljim životom, ali potajno patim za danima kada je našom malom brvnarom odzvanjao njihov smeh.Nismo imali puno, ali odgajala sam ih u pravoslavnom duhu i učila da budu vredni i pošteni. Danas se ponosim njihovim desetkama, poslovima koje rade i srce mi je puno kada vidim da smo ih izveli na pravi put. Boli me to što sinovi, snahe i unuci nemaju gde da dođu, ali mi je drago da su zbog sebe otišli iz države u kojoj ovako završe višečlane porodice. Status tih porodica treba poboljšati i njima treba veća podrška – priča ova majka.
Pre 11 godina iz revolta je osnovala lokalno udruženje “4+”, koje je deo istoimenog republičkog udruženja od javnog interesa. Više od decenije, kao volonter nesebično pomaže preko 80 višečlanih porodica i bori se za njihov bolji status.
– Za udruženje nemam ni kancelariju, radim u svojoj brvnari, a nemam ni računar za bazu podataka niti fotoaparat kojim bih zabeležila ono što radim – kaže Đukićeva.
Braća Đukići ponosni su jedni na druge, ali i na brižne roditelje koji su im pružali koliko su mogli, skromno, ali s puno ljubavi.
– Naša porodica je kao najdragocjeniji biser koji sebično čuvamo i nesebično negujemo. Nas sedmorica braće ponos smo jedan drugome i u životu nas je uvek vodilo pravilo “svi za jednog, jedan za sve” – ističu braća.
Na pitanje da li je bilo teško vaspitati sedmoricu sinova i da li su ona i muž bili strogi roditelji, Jovanka kaže da nikada nije podigla ruku na dete, ali je njen ili mužev prekorni pogled bio dovoljan da shvate ko je autoritet, prenose Nezavisne novine.
Najviše su se radovali praznicima, a uvek su se trudili da ih proslave onako kako to dolikuje
