Otkako je Svetska zdravstvena organizacija objavila da ta hrana može da izazove rak,uznemirenost se nastanila u svakoj srpskoj kući. Zato priskačemo u pomoć i donosimo vam kratak vodič za izbegavanje opasnosti koje se kriju u omiljenoj nam hrani
Portal Alo je istražio u kojim slučajevima slaninice, kobasice, viršle, paštete i šnicle nikako ne bi trebalo da spustimo u korpu!
“Od najvećeg značaja za nas je da čitamo deklaracije. Prvi razlog da ne kupujete kobasice, viršle i salame jeste ta ako na deklaraciji stoji oznaka MSM. To znači da je meso mašinski separisano, samljeveno s kostima, u kojima su sadržani svi antibiotici, hormoni, teški metali i razni ostali otrovi koje je životinja tokom života jela. Isto važi kada na deklaraciji pronađete emulgatore nitrite koji su obeleženi E249, E250, E251 i E252. Štetni su zbog što s aminokiselinama iz mesa stvaraju kancerogeno jedinjenje nitrozamin. Odmah vratite na policu kobasice, viršle, salamu i paštetu ako ste na deklaraciji uočili polifosfate koji se obeležavaju E451, E452 i E453, jer su genotoksični ili narodski rečeno, oštećuju nam gene. Posebno treba da vodite računa da ne jedete nijedan proizvod koji sadrži E407, kako se obeležava karagenan. On se lepi za zidove creva, stvara ranice koje poslije mogu da se pretvore u rak debelog creva”, upozorava Stojšić. Kako dodaje, ako ste pročitali da neki od proizvoda sadrži poboljšivač ukusa glutaminat, to je dokaz da u njemu nema mesa. “Sve što sam naveo odnosi se na trajne i polutrajne suvomesnate proizvode. Kada je meso u pitanju, ako kupujete, na primer, svinjske šnicle, treba da obratite pažnju da li je meso sa prošarano žilicama masti ili ne. Ako jeste, te životinje i nisu tako loše hranjene. Ukoliko u mseu nema ni grama bijele masnoće, a vodica curi iz njega, to je dokaz je da su svinje, uz hranu, dobijale hormon rasta i antibiotike. Spremanje mesa trebalo bi da bude na način da ne zagori. U toj zagoreloj masi pojavljuje se hemijsko jedinjenje dioksin, koji je kancerogen. Najbolje je skuvati ga, peći uvijenog u foliju u rerni ili teflonu, u ulju, a može i na električnom roštilju. Ako neko voli baš miris dima, može da peče meso i na roštilju na ugalj. Pritom da vodi računa da se meso stavlja na rešetku kada ugalj prestane da dimi i kada se stvori jak žar”, objašnjava dr Stojšić. On upozorava i da djeci svakako ne bi trebalo davati prerađevine, naročito ne paštete i viršle. Na kraju, paštete uz malo truda možete napraviti i sami! Dr Stojšić navodi i da treba otvorimo četvore oči kada kupujemo slaninu. “Viđali ste debelu slaninu koja, kada se preseče, ima delova koji izgledaju kao želatin ili neki gel. E to nikako ne jedite. To znači da je u nju ubrizgano 30 odsto od njene težine takozvane salamure. Ona predstavlja rastvor nitritne soli u vodi u koji su
dodati sojini proteini, polifosfati, karagenan, vitamin C i šećer! Dakle, sve ono što ste lupom pročitali u deklaracijama na kobasicama, viršlama, salami i drugim proizvodima. Ta slanina je veoma štetna po zdravlje. Ako je pakovana, na njenoj deklaraciji moralo bi da piše šta sadrži salamura, ali se toga niko ne pridržava”, objasnio je on. (Alo.rs)
