Na baku sam uvek gledala kao na stariju mamu. Doduše, nežniju i popustljiviju varijantu mame.
Pored svih tih plemenitih osobina, baka je imala i jednu posebnu. Dobro, verujem da se svako od vas može pohvaliti svojom verzijom superbake, ali moja je zaista posedovala supermoći. I u to u kuhinji.
Savršeni mirisi iz njene male kuhinje golicali su naša dečja čula i terali nas da se oblizujemo i pre nego što ugledamo tanjir. Bili su to mirisi srećnog detinjstva. Onog bezbrižnog, danas možda nedostižnog.
Uvek sam govorila da niko ne može da spremi kajganu kao baka. To je zapravo sasvim obična kajgana sa istim onim jajima iz supermarketa ili sa pijace koje i ja danas kupujem, ali postoji neka caka u pripremi koju nikad nisam dokučila.
O piti sa sirom, zeljanici ili baklavama sa makom i orasima, bolje i da ne govorim, jer sam na dijeti, a već mi se priviđa čuvena bakina trpeza.
Ali palačinke koje je ona pekla bile su zaista savršene. Svako ko je jednom probao njene palačinke uvek bi ih pominjao i svake sledeće koje bi okusio poredio bi sa njenim. Nijedne nisu bile tako ukusne.
Pitala sam baku da mi otkrije tajnu.
– Kako to misliš „recept za palačinke”? To bi bilo kao da me pitaš kako se pravi supa! Nema recepta, sve sastojke dodaješ otprilike – kaže mi baka.
Naravno, na moje insistiranje, sa bakom sam otišla do kuhinje i posmatrala je kako muti smesu za palačinke. U ruci sam držala blok i zapisavala svaki korak.
Sastojci:
– 1 jaje
– 200 g brašna
– Prstohvat soli
– Prstohvat sode bikarbone
– 225 ml toplog mleka
– 100 ml kisele vode
– 125 ml mlake obične vode
– Ulje
