Njena borba traje od septembra 2014. godine, kada je otkrila da ima rak pluća. U aprilu 2015. godine dobila je prvu bitku, metastaza nije bilo. Pre dva dana fotografijom na “Fejsbuku” Donna Ares saopštila je da postoji mogućnost da se karcinom vratio. Rezultati se i dalje čekaju, a brojni fanovi joj upućuju reči podrške. I mi joj želimo da bude jaka, istajna i da pobedi, kao prvi put, kada nam je pričala kako je uspela da pobedi rak.
Bosanska pevačica Azra Kolaković, alijas Donna Ares (37), septmebra 2014, otvorila je koverat s rezultatima i pročitala da ima pretposlednju fazu raka pluća, da su metastaze zahvatile i druge delove tela, da je lečenje hitno. Zagledala se u svoj lik u ogledalu i rekla:„Neću da se predam.“
S hemioterapijom je počela za nepunih mesec dana od postavljanja dijagnoze. Nalazi iz aprila 2015. pokazali su da metastaza više nema. Dobila je prvu veliku bitku. Sa bolešću se nosi kao malo ko,
a tako i govori o njoj – bez straha.
– Nije bilo dobro. Plašila sam se, preživela krizne momente, sanjala da odlazim. Strahovala sam da li ću preživeti hemioterapiju, krvna slika mi je bila jako loša. Bila sam blizu predaje. Nekako sam ipak uspela da pronađem snagu i da, grubo će zvučati, „zavolim“ bolest. Prihvatila sam je kao deo sebe. I onda je svim silama izbacujem iz sebe – priča Donna.
BOLEST SE PLAŠI MENE, A NE JA NJE
Na polovini hemioterapije lekari su joj rekli da ima šanse da metastaze nestanu. Trgla se i više se nije plašila bolesti. Veruje da se tada bolest uplašila nje.
– Operacija je moguća, kancer se smanjio. Znam, dugo ću se lečiti, ali jača sam nego pre otkrivanja raka. Ne patim od kompleksa. Svaki dan počinjem život iz početka, a još uvek sam bolesna. Bolest potpuno ignorišem onog momenta kad primim hemioterapiju i izađem od lekara. Često pomislim da imam vremena za još dva života – hrabra je Donna.
Mesec i po dana ležala je u bolnici u Bihaću, svom rodnom gradu, a posle su je prebacili na Onkološku kliniku u Sarajevu. Teško joj je bilo da prihvati da je vozi sanitet. Ceo život je, kaže, na točkovima, auto joj je kao druga kuća. I odjednom leži, a oni je voze… Sedam meseci lečenja joj je proletelo za tren. U početku su je svakog dana posećivali prijatelji, a kasnije je, čim joj je bilo malo bolje, počela da daje izjave za medije, da se slika za intervjue, da ide na snimanja…
– Ne znam kako sam našla snage da to sve odrađujem, ali to me je i održalo. Desetak dana posle hemioterapije nisam bila sposobna ni za šta. Oporavak je jako težak, a svaka sledeća mi je bila sve teža. Organizam se zasitio, pa teže podnosi. Ali kad to prođe, ja sam u akciji.
Uprkos bolesti i napornom lečenju, u Donni je neprekidno tinjala želja da održi koncert. U bolesti se, kaže, čovek promeni, drugačije vrednuje stvari i događaje, sve posmatra kao neki film. Više se trudi, a manje mari za nebitno. Ne da se stresu, a kamoli da ga sam izaziva kao što zdrav čovek često radi. I muzika sada ima nov smisao, a njeni stihovi „I slaba jača sam“ dobili su zaokruženo, potpuno značenje.
– Čudno je kako čovek oseti neke stvari. Verovatno su me svi moji stihovi obeležili, pa moraju i ovi… Sve sam ih proživela. Eto, nije mi to baš trebalo. Ali potvrdila sam da nisam ona što bi pala na kolena. Valјda je to ta čarolija kantautora – kaže.
Uskoro je, 15. aprila 2015, održala koncert u prepunoj sarajevskoj „Zetri“. U međuvremenu je osnovala Fondaciju „Donna Ares“ za pomoć obolelima od raka, a prihod od koncerta dala je u humanitarne svrhe.
Najviše joj znači publika koja je došla jer je ona, smatra Donna, najzaslužniji što je danas ponovo na nogama. Prilazi joj još otvorenijeg srca nego nekada.
– U nekim situacijama srca više nemam nikako. Dobro pazim kome sebe poklanjam, jer ne umem da dam malo. Eto, i to sam naučila u bolesti.
JA SAM SVOJU KOSU IŠČUPALA
Ne voli ništa da zna unapred. Nikada nije volela da sluša šta će biti, šta će je snaći, pa tako ni sad. Zato se i nije raspitivala kad će početi da gubi kosu. Dovoljno joj je bilo da zna da će se to desiti.
– Ja sam svoju kosu iščupala. Počela je da se proređuje, ispadala je u velikim pramenovima, bez reda. Glava mi je izgledala kao da ima rupe. Nisam mogla to gledati i rekla sam rođaci da mi obrije kosu na temenu, a napred sam je sama iščupala. To smo uradile u bolnici. Teže mi je palo što su mi grudi usahle, ali, srećom, sada su opet jedrije. Čekam da mi porastu trepavice i obrve – priča.
Najveći oslonac Donni je njen životni saputnik Džavid. Veza im je, kaže, sudbinska. Smatra ga suprugom iako nemaju venčani list. Dugo žive zajedno i vrlo su srećni. Ima dana kad se ne slažu, kaže, čak i posvađaju, ali to ništa ne menja. Suština su lјubav, poverenje i poštovanje koje imaju jedno za drugo i u najtežim situacijama.
– Nije me napustio ni trenutka u svemu ovome i pokazao se kao vrlo hrabar, stabilan i pažljiv. Nije lako suočiti se s nemoći tela, niti svojom niti tuđom. Ali ja se zovem se Ares, kao grčki bog rata. Moram to da opravdam u svojoj borbom s rakom. Rekla sam sebi: „Eto, ti si Ares. Bori se!“
Donna ni danas ne odustaje. Ima podršku porodice i brojnih fanova koji žele da pevačica istraje i u ovoj borbi.
zena.blic.rs
