Imam 43 godine i majka sam. Zovem se Jasna i živim trenutno u Splitu, inače sam iz Zagreba. Preselila sam se u Split kada sam se rastala od muža.
Otvorila sam firmu i trebala sam se skloniti od svega. Rastava je bila dosta bolna tako da sam praktički pobjegla od muža. U braku smo dobili jedno dijete. Kada sam se rastala odlučila sam uzeti sina sa sobom, što mi je bila največa pogreška. A muž se nije previše bunio pošto si je odmah našao mlađu žensku.
Čak mi se on činio kao muškarac mog života, ali ispostavilo se da je užasan. Konstantno me vrijeđao kad god je stigao. Taj kraj našeg braka je bila apsolutna katastrofa. Još sam htjela spasiti brak, ma koja sam ja bila glupača.
Kad smo se preselili sin i ja u Split kupili smo tamo kuću. Moj sin se brzo privikao na društvo i sredinu tako da nismo imali oko toga problema. Čak je dobro rastavu podnio, mislila sam da će biti teže za njega, ali ispalo je sve ok.
I da bilo je sve ok dok mi sin nije zkomplicirao život još više. Inače ima 18 godina. Mi potječemo iz stare imućne obitelji i ne družimo se sa bilo kime. I to sam svom sinu stoput rekla, ali on sve suprotno. Našao si je za djevojku tamo neku lokalnu curu. Ma seljanka.
Ona inače ne dolazi iz imućne obitelji i sigurna sam da je upecala njega samo radi novaca. Sigurna sam u to. Vidi se to na njoj. Pa di nađe nju. I već smo razgovarali da je ostavi i da si nađe neku poštenu curu, a ne ovu sponzorušu. I on kaže da je jako voli. Ma daj molim te. Tko još vjeruje u takve ljubavi. Pa tih sponzoruša ima sve više.
Samo da se dobro udaju. Ne želim da mi sin hoda s nekom takvom seljankom. I s tim me toliko razočarao kad sam saznala da ga zapravo više ne želim gledati. Ne mogu voljeti sina koji se nalazi s takvim djevojkama. Pa što mu je u glavi. To više nije moj sin. Nisam ga takve stvari učila. I ta njihova veza je postala sve ozbiljnija.
Čak su došli na ideju da upoznam njezine roditelje. Ali neću. Ne mogu se družiti s tim ljudima koji nisu na našem nivou. To su neki tamo lokalci koji samo žele dobro udati svoju kćer. A moj sin je previše naivan da vidi to. I zato mislim da mi je taj odlazak u Split dodatno zagorčao život. Odem od muža da se maknem od problema i nađem novi s tamo nekim lokalcima.
Izgubila sam i muža i sina sad. Užas. I sad se konstantno svađam sa sinom. Naš odnos je katastrofalan i neće ništa poslušati. Čak je zaprijetio da će otići od kuće. Samo me zanima tko će mu plaćati stan i hranu. Sigurno ti lokalci tamo. Eto umjesto da nađe neku finu pristojnu djevojku on po ovu lokalku.
I možda sam ja kriva što nisam bila oštrija prema njemu i što ga nisam odgojila bolje da se ne druži s tim seljacima. Nek ode od doma ako hoće jer ga zapravo više ni ne želim gledati kad vidim kako razmišlja. Sve što sam osjećala prema njemu više nema. Možda i bolje, sad barem mogu biti na miru.
