Pečeni ili kuvani, kesten je omiljena jesenja poslastica, evo i zbog čega

Ništa ne podseća na jesen kao vruće kestenje koje greje vaše dlanove.

Miris kestena, bilo pečenih ili kuvanih, uvek stvara osećaj prijatnosti, što zbog mirisa, što zbog toplote koju širi. Kestenje se konzumiralo  još od praistorije na prostorima Mediterana i Azije.

U početku su uzgajani u Kini, Japanu, a potom su ih rimske legije donele u Europu. Poznato je da se pečeno kestenje prodavalo na ulicama Rima još u 16 veku, pa se opojni miris već tada širio ulicama grada baš kao što to čini i danas.

Kesten pripada grupi orašastih plodova, ali od svojih se rođaka,oraha, badema i lešnika, se razlikuju nižim procentom masti i visokim procentom skroba i jedini sadrže vitamin C.

Plodovi  se odlikuju posebnom teksturom i slatkim, blagim ukusom. Mogu biti pitomi i divlji. Pitomi su jestivi, dok divlji kesten, koji nažalost nije za jelo, poseduje lekovita svojstva. Najčešće se koristi kao pomoć kod varikoznih vena i oštećenja kapilara.

Velika energetska vrijednost koju duguje skrobu čini kesten odličanim izbor za sportiste, osobe izložene telesnim naporima i deci.

Sadrže kalijum, a istovremeno su siromašni natrijumom, kesteni se savršeno uklapaju u ishranu osoba s kardiovaskularnim i bubrežnim bolestima, kao i osobama s neredovnom stolicom, zbog vlakana koja sadrže. Čaj od lista kestena je poznati narodni lek protiv bronhitisa i astme.

Kesten je jedini orašasti plod koji sadrži vitamin C, a predstavlja izvrstan izvor vitamina B6.

Dobar su izvor folne kiseline i prehrambenih vlakana neophodnih za pravilno funkcioniranje probavnog sistema. Kesten je namirnica koju odlikuje nešto viša energetska vrednost, budući da 100 grama pečenog kestena sadrži oko 213 kalorija, pa ne bi trebalo preterivati sa konzumiranjem.