Koliko puta se nađemo gladni na ulici i prinuđeni smo da pojedemo nešto instant, nešto brzo i nezdravo i to sve “na nogama”. Ne morate u tu situaciju dolaziti svakodnevno, ali poneki ispad i te kako rementi važ digestivni sistem i zdravlje, generalno. Takve namirnice su najčešće pravljene u neispravnim okolnostima (nedovoljva termička obrada, čuvanje stare hrane, umesto prodavanje samo sveže), zbog čega se smatraju najgorim namirnicama koje unosite u organizam.
U nastavku vam sastavljamo spisak namirnica koje se smatraju najgorima u Srbiji. Pripazite i potrudite se da ih izbegavate.
Hleb, peciva, sir, kajmak, ćevapi, pljeskavice i rolovano meso “najprljaviji” su prehrambeni proizvodi u prodaji u Srbiji. U proizvodima od mleka i mesa u 2015. godini najčešće su otkrivane bakterije, dok su kod hleba, peciva i brašna glavni problem bili neuredni proizvodni pogoni.
Primese u proizvodima i istekao rok trajanja najviše su upadali u oči potrošačima koji su u 30 odsto slučajeva bili u pravu kad su se žalili inspekcijama.
U Ministarstvu poljoprivrede tvrde da su najčešći uzroci mikrobiološke neispravnosti namirnica nehigijensko postupanje s hranom, loša ili nedovoljna termička obrada, kao i neuslovno čuvanje kvarljive robe.
– Veterinarska inspekcija najčešće je utvrđivala mikrobiološku neispravnost u hrani koja nije termički obrađena. To su mlečni proizvodi – sir i kajmak, zatim u usitnjenom oblikovanom mesu – ćevapima i pljeskavicama, kao i mesu koje je podvrgnuto fizičkoj obradi (otkošćeni pileći batak, ražnjići, rolovano meso, mesni poluproizvodi). Naročito skrećemo pažnju na hranu poput sira i kajmaka, koja je podložna brzom kvarenju, a koja se u toplim danima prodaje na tezgama i iz gepeka automobila umesto iz rashladnih vitrina – kažu u Ministarstvu poljoprivrede
Oni dodaju da kod proizvoda biljnog porekla najviše problema ima u proizvodnji.
– Na prvom mestu nisu uspostavljeni sistemi bezbednosti hrane (HACCP), zatim nedovoljno uspostavljena sledljivost sirovina, a na kraju higijena pogona”, tvrde u Ministarstvu poljoprivrede i naglašavaju da se švercovana roba koju inspektori zateknu na pijaci ne kontroliše, već se odmah šalje na neškodljivo uništavanje.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, smatra da je smanjen broj kontrola glavni razlog što je u prodaji sve više neispravnih namirnica.
– Odgovornost je preneta na proizvođače koji znaju da su kontrole retke. Srbija nema pouzdan sistem koji bi obezbedio veći stepen bezbednosti hrane u celini. Treba raditi analize prisustva herbicida i pesticida u proizvodima, koje bi pokazale upozoravajuću sliku stanja.
Naše analize su pokazivale ostatke antibiotika u medu, a u domaćim sirevima bilo je dosta patogenih bakterija. Ozbiljno stanje bilo je i kod mlevenog mesa za pripremu ćevapčića u kioscima i restoranima, dok je u voćnim sokovima bilo hemijskih supstanci koje ne bi trebalo da sadrže – ističe Bogosavljević.
Hleb i pecivo su bili najproblematičniji proizvodi i u prva četiri meseca 2016. U 941 kontroli u proizvodnji otkriveno je čak 362 propusta, dok je u prometu pronađeno još 17. Potrošači su se na ove proizvode žalili 23 puta, od čega su devet puta bili u pravu da im nešto fali, piše stil.kurir.rs. Posle hleba i peciva, problema je najviše bilo sa uljem i margarinom, kod kojih su u četiri slučaja nađene greške.
(kreativan.info)
