Teška hipoglikemija obično uzrokuje vrtoglavicu, nesvesticu i drhtanje, kao i ubrzan rad srca. Kod nekih osoba s dijabetesom, ona može dovesti i do glavobolje. Kad je nivo glukoze vrlo nizak, mozak pokušava da obnovi njene rezerve, krvni sudovi se stežu i to uslovljava pojavu glavobolje. S druge strane, i hiperglikemija može biti uzročnik glavobolje. Organizam se oslobađa viška glukoze, koji se izlučuje kroz urin – to uzrokuje dehidrataciju, a time i glavobolju.
Prema mišljenju stručnjaka, još neki okidači mogu izazvati glavobolju, a oni se svrstavaju u tri kategorije: pojedine namirnice, dehidratacija i stres.
Omiljena hrana: Kada se jede previše brzo, sladoled može uzrokovati glavobolju. Zato je najbolje je da ga uvek jedete polako. Sir je još jedan okidač. Izbegavajte da konzumirate zrele sireve kao što su parmezan, gauda plavi sir i čedar. Preskakanje obroka i uzimanje hrane izvan utvrđenog režima takođe može biti opasno.
Dehidratacija: U većini slučajeva, dehidratacija nastaje zbog nedovoljnog unosa vode i tečnosti, intenzivne fizičke aktivnosti, usled konzumiranja alkohola, dugog leta avionom ili višesatnog izlaganja suncu. Ukoliko ste izloženi povećanom riziku od dehidratacije, a voda vam nije dovoljna za optimalnu hidriranost, onda uzimajte rastvor elektrolita (za rehidrataciju).
Stres: Nije nikakvo čudo što je stres glavni uzročnik glavobolje. Premda je nemoguće potpuno eliminisati stres iz života, on se svakako može ublažiti primenom tehnika za kontrolu stresnih situacija. Pokušajte da utičete na izvor stresa ili da se distancirate od njega, bilo da se radi o emotivnoj vezi, poslu ili porodici. Eskperti preporučuju pronalaženje zdravih amortizera stresa, koji će održavati nivo hormona dobrog raspoloženja. Provodite vreme u društvu voljenih, idite na treninge ili u šetnju, izvodite kućnog ljubimca u park, posvetite se nekom hobiju. Generalno, pronađite ”srećno mesto” za sebe i tako izbegnite glavobolje psihosomatske prirode
